Dualno obrazovanje u drvno-prerađivačkoj industriji
Prema podacima APR-a, u Srbiji aktivno posluje 3.000 preduzeća čija je delatnost proizvodnja nameštaja, dok više od 5.600 preduzeća posluje u oblasti prerade drveta. Izvoz proizvoda od drveta, osim nameštaja za 11 meseci 2022. godine iznosio je 368 miliona dolara i veći je za 12% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je izvoz nameštaja od drveta iznosio 323 miliona dolara i povećan je za 6,8%. BDP drvne industrije iznosi oko 2,5%.
Shodno izazovima sa kojima se predstavnici drvno-prerađivačke industrije suočavaju, a u cilju rešavanja problema nedostatka kadrova, Služba za dualno obrazovanje i obrazovne politike je u saradnji sa predstavnicima austrijske kompanije Blum u sredu, 18. januara, organizovala sastanak u prostorijama Privredne komore Srbije. Skupu su, pored predstavnika PKS, prisustvovali i predstavnici Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija, Trgovinskog odeljenja Ambasade Austrije, Confindustria, kao i predstavnici 20 kompanija koje posluju u oblasti drvno-prerađivačke industrije.
Tokom sastanka, predstavnicima privrede predstavljen je dualni model obrazovanja, procedura uključivanja u realizaciju ovog vida srednjeg stručnog obrazovanja i ukazano je na značaj pomenutog modela za privredu Republike Srbije. Diskusija prisutnih išla je u pravcu načina na koje se može raditi na povećanju zainteresovanosti učenika za obrazovnim profilima stolar, operater za izradu nameštaja i tehničar za oblikovanje nameštaja i enterijera, kao i drugim mogućnostima koje bi omogućile da se privreda izbori sa izazovima i poteškoćama kada je reč o obezbeđivanju kvalifikovanog stručnog kadra.
U dualnom modelu obrazovanja navedeni profili su zastupljeni u Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu, Kraljevu, Leskovcu, Subotici, Ćupriji, Užicu, Temerinu, Vranju i Beogradu, ali se veliki izazov ogleda u malom broju đaka koji se opredeljuju za školovanje u okviru ovih profila.
Među glavnim zaključcima sastanka ističe se potreba za inoviranjem planova i programa nastave i učenja za navedene profile, a u pravcu uvođenja digitalnih kompetencija, imajući u vidu sve veću automatizaciju i digitalizaciju proizvodnih procesa i upotrebu softverskih rešenja u drvno-prerađivačkoj industriji. Takođe, jedan od zaključaka ukazuje na potrebu za intenzivnim radom na promociji pomenutih obrazovnih profila kako bi učenici imali jasnu sliku o tome za šta se tačno školuju i koji su to benefiti koji ih očekuju po završetku školovanja. Prisutni su se složili da je u vremenu pred nama potrebno raditi na dodatnom jačanju javno-privatnog partnerstva, kao i na nastavku opremanja obrazovnih institucija savremenom opremom, budući da je saradnja svih zainteresovanih aktera neophodan uslov kako bi se privreda uspešno nosila sa izazovima i poteškoćama koje se pred njom nalaze.
